PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ

U in­ter­vjuu „Du­gi”, od 29. de­cem­bra 1989, Ko­stić je da­lje ka­zao:
Pi­ta­nje: Ka­ko je na Vas sve to dje­lo­va­lo? Ka­ko su na Vas dje­lo­va­li ko­men­ta­ri u sti­lu „u no­vo ru­ko­vod­stvo uba­cu­ju se osta­ci sta­re po­li­ti­ke”? Da li ste ima­li ne­po­vje­re­nja pre­ma ne­is­ku­stvu tih mla­dih lju­di, ili Vas je, da ta­ko ka­žem, „oša­mu­tio” na ne­ki na­čin, nji­hov do­la­zak, kon­kret­no mi­slim na ove mla­de hra­bre mom­ke?
Od­go­vor: Ne. Ve­li­ku vri­jed­nost u tim do­ga­đa­ji­ma vi­dio sam u to­me što su oni iz­ba­ci­li na po­vr­ši­nu baš mla­de i spo­sob­ne lju­de. Či­tav rad­ni vi­jek pro­veo sam sa mla­dim lju­di­ma. Bio sam pet go­di­na pred­sjed­nik Cen­tral­nog ko­mi­te­ta Sa­ve­za omla­di­ne Cr­ne Go­re. Za­tim sam de­set go­di­na pro­veo u Kom­bi­na­tu alu­mi­ni­ju­ma u Ti­to­gra­du, gdje je pro­sječ­na sta­rost svih za­po­sle­nih bi­la 27 go­di­na, a za­tim na Uni­ver­zi­te­tu „Velj­ko Vla­ho­vić”, da­nas Uni­ver­zi­tet Cr­ne Go­re, de­set go­di­na. S dru­ge stra­ne, do­bro sam za­pam­tio svo­je raz­mi­šlja­nje ka­da sam bio u nji­ho­vim go­di­na­ma, ka­da sam bio pred­sjed­nik omla­di­ne Cr­ne Go­re. Ta­da sam se osje­ćao sku­čen i če­sto ne­shva­ćen. Sve ono što se de­ša­va­lo 1961. i 1962. go­di­ne na Be­o­grad­skom uni­ver­zi­te­tu, ka­da sam oba­vljao du­žnost or­ga­ni­za­ci­o­nog se­kre­ta­ra Uni­ver­zi­tet­skog ko­mi­te­ta SKS, a za­tim po­zna­ti bunt stu­de­na­ta 1968. go­di­ne i ka­sni­je gi­ba­nja u omla­din­skoj or­ga­ni­za­ci­ji Cr­ne Go­re, sve je to uti­ca­lo da do­ga­đa­je u ok­to­bru i ja­nu­a­ru u Cr­noj Go­ri do­ži­vim kao ne­što što je mo­ra­lo da se de­si.
Pi­ta­nje: Čak se pri­ča­lo i o ne­kom in­ter­nom su­ko­bu unu­tar no­vog ru­ko­vod­stva. Dje­lo­va­li ste, na ne­ki na­čin, kao opo­zi­ci­ja, ka­ko sam i ra­ni­je re­kla, tim „mla­dim, hra­brim mom­ci­ma”. Ko­li­ko je, za­i­sta, bi­lo isti­ne u to­me?
Od­go­vor: Mo­gu­će je da je ta­kav uti­sak ne­ko mo­gao da stek­ne, mo­žda, kroz ne­ko mo­je jav­no iz­no­še­nje sta­vo­va, re­ci­mo, na Cen­tral­nom ko­mi­te­tu Sa­ve­za ko­mu­ni­sta, pri­je De­se­tog kon­gre­sa, ka­da sam go­vo­rio o od­no­su pre­ma ka­dro­vi­ma ko­ji su si­šli sa po­li­tič­ke sce­ne. Ali, ako se uzme u ob­zir či­tav moj od­nos pre­ma tim pro­mje­na­ma i do­ga­đa­ji­ma, mo­ja jav­na istu­pa­nja na mi­tin­zi­ma u Nik­ši­ću i Pla­vu, ko­ji su bi­li iz­u­zet­no te­ški i dra­ma­tič­ni, i ako se ima u vi­du da sam či­tav moj rad­ni vi­jek pro­ve­den u Cr­noj Go­ri, bio okre­nut ka stal­nom za­la­ga­nju za de­mo­kra­ti­za­ci­ju, on­da je ja­sno da kod me­ne ni­je mo­glo bi­ti re­zer­vi pre­ma pro­mje­na­ma. Na osno­vu is­ku­stva ko­je sam bio ste­kao, u toj eufo­rič­noj at­mos­fe­ri, mo­ja gle­da­nja su mo­žda dje­lo­va­la kao opo­zi­ci­o­nar­stvo. Ustva­ri, bo­jao sam se da ne po­no­vi­mo iste gre­ške iz ra­ni­jeg pe­ri­o­da. Na­i­me, ja sam do­šao u Cr­nu Go­ru 1963. go­di­ne, ka­da je iz­vr­še­na ra­di­kal­na ka­drov­ska ob­no­va. U toj ob­no­vi go­to­vo svi naj­od­go­vor­ni­ji po­je­din­ci iz dr­žav­nog i po­li­tič­kog vr­ha ko­ji su u ok­to­bar­sko-ja­nu­ar­skim do­ga­đa­nji­ma 1988. i 1989. pod­ni­je­li ostav­ke, pre­u­ze­li su naj­od­go­vor­ni­je funk­ci­je u Cr­noj Go­ri i u Fe­de­ra­ci­ji. Za­pam­tio sam su­kob iz tog pe­ri­o­da iz­me­đu no­vog i sta­rog ru­ko­vod­stva i od­nos no­vog ru­ko­vod­stva pre­ma Bla­žu Jo­va­no­vi­ću, Sve­to­za­ru Vuk­ma­no­vi­ću Tem­pu, Ča­ju Šće­pa­no­vi­ću, Ni­ko­li Đa­ko­no­vi­ću i dru­gi­ma. Ta­kav od­nos, za me­ne, bio je ne­pri­hva­tljiv.
Zbog ta­kvog od­no­sa, na Še­stom ple­nu­mu CK Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Cr­ne Go­re (1964. ili 1965) do­šao sam u su­kob sa no­vim ru­ko­vod­stvom. Za­la­gao sam se za de­mo­kra­ti­za­ci­ju, za kul­tu­ru di­ja­lo­ga, a ne za ana­te­mi­sa­nje po­je­di­na­ca sa­mo za­to što su druk­či­je mi­sli­li od on­da­šnjeg Iz­vr­šnog ko­mi­te­ta CK SK CG.
Pi­ta­nje: Bez ob­zi­ra na to, mno­gi se sje­ća­ju da ste na Van­red­nom kon­gre­su Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Cr­ne Go­re mo­ra­li ne­ko­li­ko pu­ta da iz­la­zi­te za go­vor­ni­cu i bra­ni­te svoj stav. Me­ne in­te­re­su­je ka­ko ste se Vi osje­ća­li dok ste iz­la­zi­li za go­vor­ni­cu, bu­du­ći da sta­rom ru­ko­vod­stvu Cr­ne Go­re ni­je­ste bi­li baš mi­lje­nik?
Od­go­vor: Dok je tra­ja­la ta ras­pra­va na Kon­gre­su, naj­vi­še sam raz­mi­šljao o to­me ka­ko se isto­ri­ja po­na­vlja. Me­ni je ne­ko­li­ko pri­ja­te­lja, ko­ji su pra­ti­li Kon­gres pre­ko te­le­vi­zi­je, po­sli­je za­vr­šet­ka Kon­gre­sa, ka­za­lo da sva ta ras­pra­va ni­je bi­la po­kre­nu­ta pro­tiv Mar­ka Or­lan­di­ća, ne­go pro­tiv me­ne (pret­hod­no sam bio dao sa­gla­snost da Pred­sjed­ni­štvo SFRJ ime­nu­je Ma­r­ka Or­lan­di­ća za am­ba­sa­do­ra SFRJ u jed­noj azij­skoj ze­mlji). Sa ra­zu­mi­je­va­njem i bez su­je­te pri­hva­tio sam mo­guć­nost po­sto­ja­nja re­zer­vi pre­ma me­ni, ra­ču­na­ju­ći da će­mo kroz sva­ko­dnev­ni rad na za­jed­nič­kom po­slu, ot­klo­ni­ti sve re­zer­ve, ako ih ima.
Pi­ta­nje: Da li su no­ve stran­ke ko­je se for­mi­ra­ju u Cr­noj Go­ri, a evo svje­do­ci smo to­ga, no­va pra­va opo­zi­ci­ja Sa­ve­zu ko­mu­ni­sta, ili kod njih ima na­sto­ja­nja da se vra­te sta­ri po­li­tič­ki od­no­si u Cr­noj Go­ri i is­kom­pro­mi­tu­je no­vo ru­ko­vod­stvo?
Od­go­vor: Mi­slim da po­ja­va no­vih stra­na­ka u Cr­noj Go­ri ni­je u ve­zi sa po­ku­ša­jem kom­pro­mi­to­va­nja no­vog ru­ko­vod­stva, a još ma­nje že­lje da se vra­ti sta­ra po­li­ti­ka. Pri­je bih re­kao da su ok­to­bar­ski i ja­nu­ar­ski do­ga­đa­ji ta­kvom si­li­nom otvo­ri­li pro­ces de­mo­kra­ti­za­ci­je da u svi­je­tlu to­ga tre­ba po­sma­tra­ti po­ja­vu no­vih po­li­tič­kih stra­na­ka.
(NA­STA­VI­ĆE SE)